Новости

Свети Сава у књижевности

Свети  Сава  у  књижевности

Датум:27.01.2021.год.

 

       Светосавски  народ  у  славу  Светом  Сави  подиже свете  храмове,школе,библиотеке,музеје,болнице.Свети  Сава  је  заштитник,крсна  слава  свих  српских  школа.Његовим  именом  називају улице  и  тргове,изворе  и  села,а  поред  државне  имају  и  Светосавску  химну.

      Растко(монашко  име  Сава) Немањић,трећи  син  великог  жупана  Стевана(монашко  име  Симеон  Мироточиви),рођен  је  у  Расу,тадашњој  српској  престоници,између 1169. и  1175.године.Добија  на  управу  Херцеговину,али  убрзо  напушта  сјај  и  раскош  двора  и  креће  на  Атос  да  се  ту  замонаши  и  посвети  живот  вјери,молитви  и  учењу,да  одатле  свој  род  обасја  свјетлошћу  вјере  и  знања.

       У  манастирима  Пантелејмону,гдје  се  замонашио  и  Ватопеду,гдје  се  замонашио  његов  отац,млади  монах  живи  скромно  проводећи  вријеме  у  молитви  и  учењу.Уз  помоћ  оца  подиже  из  рушевина  манастир  Хиландар  и  претвара  га  у  највећу  духовну  школу  и  ризницу  свога  народа.Он  ће  то  остати  кроз  сва  мутна и тешка  времена  до  данас.

      Ту  настаје највеће  Савино  дјело  Номенканон(Крмчија),збирка  законских  прописа  о  уређењу  цркве  и  државе  који  су  преведени  са  грчког  језика  и  прилагођени  српским  приликама.То  ће  омогућити  Савином  брату  Стефану  да (1217.године) у  манастиру  Жичи  буде  крунисан  за  првог  српског  краља,а  Србији  да  постане  краљевина  и  да као  држава  траје  и  данас.

      Карејским (испосница  крај  Хиландара),Хиландарским  и Студеничким  типиком Сава  прописује  начин  живота  у испосницама  и  манастирима.Њима  уређује  да  манастири  постају  мјеста  молитве  али  и  учења,мјеста  у  којима  се  пишу,преписују  и  чувају  књиге,сликају  фреске  и  иконе,чувају  важни  предмети  једног  народа,лијече  болесни.Тако  су  манастири  постали  прве  српске  школе,библиотеке, ,,штампарије“,сликарске  галерије,музеји  и  болнице.Само  тако  организована  црква  је  могла  добити  аутокефалност(самосталност) у  Никеји 1219.године  и  на  Савиним  темељима  очувати  је  до  данас.

У манастиру  Студеници(задужбина  Стефана  Немање)  Сава је(1208.године)  завршио  биографију  свога  оца – Житије  Светог  Симеона.То  је  истовремено  и  историја  једног  времена,и  биографија  једног  владара,и  хагиографија  једног  свјетитеља.Писана  је  час  научно објективно,час  литерарно  субјективно  тако  да  је  то  истовремено  и  научно  и  књижевно  дјело.