Свети Сава у књижевности
Датум:27.01.2021.год.
Светосавски народ у славу Светом Сави подиже свете храмове,школе,библиотеке,музеје,болнице.Свети Сава је заштитник,крсна слава свих српских школа.Његовим именом називају улице и тргове,изворе и села,а поред државне имају и Светосавску химну.
Растко(монашко име Сава) Немањић,трећи син великог жупана Стевана(монашко име Симеон Мироточиви),рођен је у Расу,тадашњој српској престоници,између 1169. и 1175.године.Добија на управу Херцеговину,али убрзо напушта сјај и раскош двора и креће на Атос да се ту замонаши и посвети живот вјери,молитви и учењу,да одатле свој род обасја свјетлошћу вјере и знања.
У манастирима Пантелејмону,гдје се замонашио и Ватопеду,гдје се замонашио његов отац,млади монах живи скромно проводећи вријеме у молитви и учењу.Уз помоћ оца подиже из рушевина манастир Хиландар и претвара га у највећу духовну школу и ризницу свога народа.Он ће то остати кроз сва мутна и тешка времена до данас.
Ту настаје највеће Савино дјело Номенканон(Крмчија),збирка законских прописа о уређењу цркве и државе који су преведени са грчког језика и прилагођени српским приликама.То ће омогућити Савином брату Стефану да (1217.године) у манастиру Жичи буде крунисан за првог српског краља,а Србији да постане краљевина и да као држава траје и данас.
Карејским (испосница крај Хиландара),Хиландарским и Студеничким типиком Сава прописује начин живота у испосницама и манастирима.Њима уређује да манастири постају мјеста молитве али и учења,мјеста у којима се пишу,преписују и чувају књиге,сликају фреске и иконе,чувају важни предмети једног народа,лијече болесни.Тако су манастири постали прве српске школе,библиотеке, ,,штампарије“,сликарске галерије,музеји и болнице.Само тако организована црква је могла добити аутокефалност(самосталност) у Никеји 1219.године и на Савиним темељима очувати је до данас.
У манастиру Студеници(задужбина Стефана Немање) Сава је(1208.године) завршио биографију свога оца – Житије Светог Симеона.То је истовремено и историја једног времена,и биографија једног владара,и хагиографија једног свјетитеља.Писана је час научно објективно,час литерарно субјективно тако да је то истовремено и научно и књижевно дјело.
