Дјеца и интернет

Дјеца и интернет

 

Сјећате ли се времена када смо пошту отварали рукама или дана када смо одлазили до библиотеке да потражимо неку информацију  или књигу? Ускоро ће то бити једнако непојмиљиво за данашњу дјецу као што је већ развијање фотографија у фото радњи. Да, некад давно нисмо толико зависили од рачунара, али све је текло спорије, спорије смо многе послове обављали и све смо чекали дуже. Само благи осврт на живот данашње дјеце и омладине показује колико нам се живот промијенио. У свим тим широким могућностима тешко да постоји родитељ који донекле не брине о начину на који његово дијете користи интернет и друштвене мереже. Како не бисте бринули од потенцијалних непријатних искустава укажите дјеци на дозу опреза коју требају да сачувају.

Једна од најагресивнијих карактеристика савременог компјутерског  доба је непрестано присуство интернета и друштвених мрежа у животу дјеце. Родитељима је мало више потребно да схвате магичну привлачност Фејсбука, али дјеца се крећу брзином свијетлости кроз овај ,,сајбер” простор. Могућности и полисе приватности се стално мијењају, па је заиста лако доћи у ситуацију да не можете више да испратите шта се дешава. Било да разумијете или не, битно је да дјетету пренесете значај заштите личних информација које дијели и са ким ступа у контакт.

„Чујемо се на Фејсу“

„Јеси ли видјела њену нову профилну слику“

„Па он нам је заједнички пријатељ, не могу вјеровати да се знају“

Да ли су ово реченице које често чујете од своје дјеце у последњих неколико година, дио свакодневног разговора са свим својим вршњацима?

Ово су само неки примјери који показују како су друштвене мреже, у овом случају Фејсбук дио свакодневнице. Постали су готово незаобилазан дио пријатељства, извор информација, а понекад и подлога за организовање грађанских акција и друштвено-корисног дјеловања. Из садржаја ових реченица можемо да примијетимо да су корисници ових услуга, углавном, млађе генерације. Међутим, тај тренд се данас већ глобално мијења, те их све више користе особе свих животних доба.

Различите личности, различитог узраста, различито приступају друштвеним мрежама и начинима њиховог коришћења. Интернет или друштвене мреже се дефинишу на различите начине. Jедна од дефиниција је да су то услуге које појединцима омогућавају да изграде јавне профиле у оквиру  ограниченог система, повежу се са другим, те погледају везе других корисника.

Специфичност ових мрежа је  што се често користе за одржавање ,,offline” пријатељстава и односа, те на тај начин рефлектују друштвени живот својих корисника у виртуалној околини.

Због великог броја малољетних лица која користе разне друштвене мреже највећу пажњу треба обратити на њихову безбиједност и заштиту њихове приватности.

Дјеца се разликују.  Сви су на интернету због различитих ствари: неки због помодарства, неки јер воли да истражују, неки јер желе да неког упознају … Због свега тога почињу проблеми, али за почетак почећемо са неким позитивним странама  коришћења интернета код дјеце:

  • Информисање и стицање нових сазнања
  • Размјена школске задаће, материјала за учење и сл.
  • Код дјетета се развијају вјештине кориштења савременом техником.

Такође, од особина личности дјетета зависи да ли ће бити заинтересовано за кориштење интернета или не. Тако ће екстровертна дјеца, дјеца која су више окренута другима, која воле да се друже, у мањој мјери користити интернет, јер више воле контак уживо.

Савјесна дјеца, односно, савјесност  је, такође, особина која кад је више развијена код дјетета тим је смањено коришћење интернета, јер су таква дјеца орјентисана ка другим стварима и тиме не троше вријеме на интернету.

Међутим са друге стране постоји много више негативних ствари које говоре о могућим опасностима које вребају са интернета па тако:

  • дјеци интернет одузима вријеме за учење;
  • запостављају се друге активности, свакако разноврсније него што је интернет, јер слободно можете да претпоставите да ваше дијете не разумије у којој мјери његове навике коришћења интернета могу да утичу на будућност;
  • могуће је да дође до здравствених проблема због слабог кретања;
  • могућност постајања мета рекламних трикова, те компјутерских вируса;
  • постајање мете криминалцима, односно, педофилима посебно посредством дописивања;
  • доступност сексуалних  и другачијих потенцијално штетних садржаја.

 

Због свега наведеном родитељима се савјетује да:

  • се едукују што више у овој области,
  • претражују интернет заједно са својим дјететом,
  • не пуштају дјецу да сама користе интернет,
  • разговарају са дјецом о интернету и опасностима које он носи,
  • развијају интернет бонтон,
  • скрену дјетету пажњу чувања личних података (нпр., на ово се може укажете ако се исприча лична прича о томе како је ширење превише информација узроковало проблеме родитељу лично или некоме кога се познаје; то може да буде много дјелотворније од простог дијељења савјета и упутстава). Родитељи треба да буду убједљиви, јер ће то на дијете оставити већи утисак и више га импресионирати,
  • не допусте сусрет са непознатим људима са интернета,
  • пријаве непримјерно понашање појединца,
  • контактирају надлежне институције ако дође до било чега што смтрају да је опасно,
  • упознају дијете са тим да многе информације које се налазе на интернету могу да буду нетачне,
  • се у договору са дјететом поставе јасна правила, договори се око времена проведеног у игрању игрица и  претраживању интернета,
  • се упознају са техничким рјешењима која могу помоћи у кориштењу интернета, нпр. блокирање непожељних страница и сл.

Можда као родитељ малољетног дјетета немате много изгледа да натјерате дијете да уради оно што желите, али сигурно можете да му пружите добар примјер кориштења интернета, а по потреби и „сусрет са стварношћу“ како би осигурали да ваше дијете на правилан начин користи овај ресурс.

Припремила

Весна  Гојковић,дипл.педагог