Поштовани родитељи,
Недавна трагедија у школи у Београду потресла је све нас и пољуљала једну од основних емоционалних потреба – потребу за сигурношћу.
Као психолог жељела сам да вам се обратим и скренем пажњу на неке битне елементе одгоја, родитељства али и стечених навика. У овој ситуацији свако од нас, па и ми професионалци у овој области, треба да станемо и преиспитамо наше поступке, реакције, понашање и односе које имамо са својом дјецом. Ваша и наша обавеза је да дјеци осигурамо осјећај безбједности.
Питањима, тражењем кривца, пребацивањем одговорности нећемо доћи до никаквог рјешења. У овој ситуацији позивам вас да се усредсредимо на себе, породицу, дијете.
Будите скупа и пружите подршку. Улога породице у одрастању сваког дјетета је примарна. Предавања и књига на тему родитељства је сваким даном све више јер је глобалан проблем слабљење породице као главног фактора у васпитању.
Многи од вас су због посла одсутни и не могу да осигурају довољно времена које проводите са својом дјецом али зато, када сте заједно са њима, разговарајте – питајте их како је било у школи, на игралишту, шта се десило у вртићу, како се осјећају, зашто су реаговали на тај и тај начин. Трудите се да знате како ваше дијете размишља, како доживљава то што види или му се дешава, трудите се да објасните зашто је нешто добро а нешто није добро.
Није ријеткост да у разговору са родитељем чујем „рекао/ла ми је то али нисам томе придавао/ла пажњу“. Не занемарујте! То што се вама чини као дјечија шала или безазлен поступак дјетету може бити јако важно и чинити да се осјећа тужно, одбачено, мање вриједно. Покажите разумијевање и пружите подршку, дајте до знања да сте ту за њу/њега. Осигурајте дјеци безусловну љубав – побрините се да знају да их волите и кад чине несташлуке и кад добију лошу оцјену и кад сте љути на њих.
Вјерујем да ће се већна сложити да дјеца данас не знају да комуницирају једни са другима. Способност лијепог изражавања, имање општих информација, невербална комуникација, рјешавање проблема разговором, способност за емпатију су теме на којим треба да се ради. А радити на томе можемо и у кући и у школи.
У последњих пар година често су узрок проблема којим се бавимо друштвене мреже, насилни садржаји у медијима, вајбер групе које дјеца праве између себе. Вријеђају се, називају разним именима, постављају фотографије које нису примјерене или нису њихове. Без обзира колико вама као родитељу друштвене мреже биле блиске или не – контролишете активности вашег дјетета на друштвеним мрежама, у том случају не постоји апсолутно повјерење!
Уколико на било ком медију читате анализе протеклог догађаја доћи ћете до дијела који се тиче игрица и њиховог утицаја на играче – шта се дешава у мозгу и како се дужа изложеност рефлектује на понашање? Не желим да савјетујем „не дозволите „ већ ограничите играње игрица и увјерите се да садржај није насилан!
Дјеца јако дуго уче по моделу, зато размислите о свом понашању и погледајте у себе – ви сте огледало. Будите модел за пожељно понашање, нека ваше понашање буде у складу са вашим ријечима.
Постављање граница у васпитању је можда најважнији али и најтежи задатак за родитеља. Оне су линија између прихватљивог и неприхватљивог понашања. То значи да нешто браните, ускраћујете, кажњавате и при том имате осјећај да вас ваше дијете не воли због тога. Али није тако, будите сигурни у то, јако сте им важни чак и тад, као и они вама. Истрајност и досљедност су основна начела код постављања граница. Уколико њих не испоштујете узалуд сав ваш труд јер вас дијете неће озбиљно схватити. Границе се не постављају батинама, вријеђањем, омаловажавањем. Држите се оног што захтјевате и истрајте у томе. Добро постављене границе воде до самоконтроле и здраве зреле личности.
Јако је важно да се едукујемо на тему родитељства. Нико од нас се не рађа са знањем како бити добар родитељ, како одговорити на изазове нарочито у овом вијеку када су у неким сегментима дјеца корак испред нас. Зато покушајте, кад год сте у прилици да чујете или прочитате препоруке стручњака, не либите се да потражите савјет. Наизглед мали проблем може да ескалира у нешто за шта мислите да нисте компетентни.
На подршку у школи увијек можете да рачунате.
Валентина Ћук, дипл.психолог
