Безбједност дјеце на интернету
Чињеница је да дјеца (и одрасли) данас више не могу да замисле живот без компјутера. Савремене технологије убрзале су и олакшале комуникацију, проток информација, повезале људе широм свијета, избрисале удаљености и сл., али како све има своје добре и лоше стране, тако их има и интернет. Важно је да дјеца и родитељи, прије него што зароне у царство интернета, науче како да се заштите од његових лоших страна.
Родитељи треба, својим позитивним приступом интернету, дијете да уводе у свијет знања, уче га како бити добро информисан, комуникативан, како да препозна понуђени садржај и његове вриједности, примјерено реагује на неприхватљив сликовни или текстуални садржај, како да избјегне виртуелна познанства и „чудне“ поруке. Важно је стећи пуно повјерење дјетета, јер само тако ће оно узвратити отвореношћу, не скривајући од родитеља успјех, али и неприличне понуде или интернетска познанства. Управо је из тих разлога потребно да су родитељи свјесни изазова и опасности интернета, те да схвате да је неопходно пратити на који начин га дијете користи.
Чињеница је да интернет може помоћи дјетету у стицању образовања, јер му даје могућност приступа информацијама о каквој су људи, прије само петнаест-двадесет година, могли само сањати. Међутим, велика слобода и неограниченост информација носе са собом и велику одговорност. Та одговорност је, прије свега, на родитељу.
Основна правила којих се родитељи треба да придржавају су:
Држати компјутер у дневној соби или некој другој заједничкој просторији, а не у дјечијој соби, јер ће се на тај ћете начин имати пуно боља контрола над активностима дјетета које спроводи на интернету, односно, самом компјутеру;- Научити довољно о компјутерима, тако да се дјеци могу дати савјети, те како би се могло и знало процијенити шта дјеца на компјутеру раде (нпр. често се може чути од родитеља да њихово дијете све зна радити на компјутеру, а при томе многи не знају да им дјеца само знају користити компјутер за играње игрица или гледање видео клипова);
- Успоставити правила везана за понашање на интернету, записати их и направити договор са својим дјететом;
Савјетовати дијете да се никад и ни под којим условима не састаје с особама које упозна путем интернета, осим у пратњи родитеља;- Познавати лозинке корисничких рачуна којима се служи дијете (e-mail, chat, blogи сл.). Увјерити се да дијете има довољно добру лозинку (нпр. никако да користи 1234), како би се покушало спријечити да се други користе његовим корисничким налогом и профилом;
- Повремено заједнички са дјететом посјећивати интернетске странице, како би се упознале склоности и навике дјетета на интернету, те провјерило шта оно заправо ради;
- Охрабривати дијете да пита о ономе што не зна, те подстицати разговоре о садржајима на интернету.Млађа дјеца не би требала посјећивати chatsobe, форуме, Facebookи слична мјеста без надзора родитеља;
- Савјетовати дијете да на интернету не смије остављати личне информације попут адресе, броја телефона, пуног имена и презимена, те сличних личних информација;
Упозорити дијете на проблем лажног представљања на друштвеним мрежама;- Повремено уписивати име свога дјетета у Googleпретраживач да би се видјело да ли се појављује и на каквим страницама;
- Упознати се с onlineпријатељима свог дјетета и разговарати с другим родитељима како би сазнали које странице посјећују њихова дјеца;
- Дјеца не би требало прије десете године да користите интернет (бар не самостално), а друштвене мреже нису за дјецу основношколског узраста нити млађе, што је препорука свјетски признатих психолога;
- Информационе технологије не треба доживљавати као савремену играчку и као начин да се попуни дјететово слободно вријеме (на жалост, чини се да је то постало тренд и такво понашање треба избјегавати);
- Имати на уму да постоји могућност да дијете доживи насиље на интернету, од стране вршњака или одраслих, (вријеђање, узнемиравање, слање пријетећих и увредљивих порука, лажно представљање, подстицање на мржњу и насиље, изношење личних података, откривање породичних прилика, приступање разним групама које имају различите циљеве, а који могу бити штетни по дијете, али и угрожавати права дјетета на његову приватност). Насиље одраслих над дјецом путем интернета најчешће се односи на дјечију порнографију и педофилију. Лажно се представљајући на интернету, такве особе лако задобијају повјерење дјеце и постају ,њихови ,,пријатељи”. Онда кад постану ,,пријатељи” сви њихови разговори и договори су ,,само њихова тајна”. Педофили су посебна пријетња дјеци, јер користе и друштвене мреже да би пронашли потенцијалне жртве. Оно што насиље на интернету разликује од других врста насиља је да му дјеца могу бити изложена и тамо гдје су до сада била потпуно сигурна – у својој соби;
- Важно је научити дјецу како да сигурно користе интернет;
- Треба имати на уму да су тинејџерима најинтересантније друштвене мреже, као што су Facebookи Instagram, путем којих је могуће дијелити мултимедијални садржај попут фотографија и видео клипова, а на којима постоји пренаглашена потреба за спектаклом и приказивањем себе у различитим животним ситуацијама. Појединци друштвене мреже користе за представу свог живота. Не размишљајући о потенционалним опасностима дјеца често на тим ,,свјетским изложбама” постављају своје фотографије. Много информација о себи у јавном простору може да представља велики ризик, јер се никад не зна ко може и за које намјере употријебити или злоупотријебити личне податке који су доступни. Препорука је да тинејџерима не треба забрањивати кориштење друштвених мрежа, већ их треба научити какав је садржај и информације сигурно постављати на њих;
- Није препоручљиво на профиле друштвених мрежа и апликација на телефонима постављати фотографије тек рођене дјеце, јер злонамјерници на тај начин могу лако пратити развој одређене особе, што касније може да буде проблем. Што се више информација објави, то ће онима који нису добронамјерни бити лакше искористити их и злоупотријебити. У питању су, прије свега, фотографије чија позадина и окружење превише откривају – школе коју дијете похађа, игралиште, зграда и друге локације које су препознатљиве, а на којима дијете често борави само.
Савјети о дјеци и интернету:
- Дијете не треба плашити опасностима с интернета, него га научити како да их савлада.
- Жртве интернета постају дјеца која су уплашена, несигурна, неупућена и која немају повјерење својих родитеља.
- Образовање и повјерење развија код дјеце осјећај одговорности и спремност за суочавање с опасностима на које може наићи при сурфању.
- Препоручљиво је дијете објективно информисати и научити о предностима интернета, али и о његовим опасностима.
- Препоручљиво је да дијете прође одговарајуће оспособљавање у школи или у некој од овлаштених институција за савладавање компјутерских програма.
- Забрана приступа интернету није рјешење за страхове ни родитеља, ни дјеце. Рјешење је с дјететом договорити начин и услове кориштења интернета.
- Замолити дијете да родитељима проналази неке од информативних или поучних страница, придружити му се у том истраживању, помоћи му у сурфању.
- Компјутеру је мјесто у заједничкој радној соби или у дневном боравку како би га родитељ могао надзирати.
- Пустити дијете да само истражује, али неупадљиво и врло дискретно надзирати и повремено провјеравати које је адресе посјетило и ко је све њега посјетио, те да ли дијете поштује договоре са родитељима.
- Научити дијете да су правила лијепог понашања на интернету иста или слична онима у стварном животу.
- Договорити се са дјететом да ни у ком случају не наручује, нити купује било што преко интернета без присутности и одобрења родитеља.
Безбједност дјеце на интернету
Безбједност и заштита дјеце на интернету подразумјева физичку, психичку и моралну безбједност малољетних лица током обављања свакодневних активности на интернету (сурфовање, четовање, кориштење друштвено-социјалних мрежа, online игрице). Циљ је заштити дјецу од непримјерених садржаја, негативних ефеката кориштења интернета и подићи ниво свести и знања о томе на који начин виртуелна стварност утиче на дјецу и докле смију да се упуштају у дигитални свијет, а да то буде безбједно и без посљедица. Најбоља заштита јесте да у сваком моменту родитељ зна шта дијете ради на интернету. Постоје софтвери који биљеже шта је све рађено на рачунару, адресе које су посјећиване и све то снима у одређене log file-ове са текстом које је дијете куцало (chat програми, дописивање, Facebook, итд.) тако да родитељ увијек може бити у току шта његово дијете ради.
К9 WЕB protektion представља програм величине 2-3 MB, којим се на једноставан начин могу забранити, пратити или ограничити одређени web site-ови, употреба chat клијената и осталих online алата.
Поред наведеног, постоје још и програми за пречишћавање садржаја. Ови програми су направљени тако да препознају садржај web страница који би могао да буде штетан за младе кориснике. Ти програми омогућавају одраслима, који брину о дјеци, да спријече дијете да посјећује непримјерене web site-ове. Програми за пречишћавање користе три главна модела: црну листу, бијелу листу и неутралну листу. Црна листа блокира прилаз уписаним сајтовима, док бијела листа омогућава одлазак само на наведене сајтове, блокирајући све остале.
Постоји много произвођача софтвера који су направили специјализоване web читаче за дјецу. То нису само класични читачи као Internet Explorer или Firefox, већ представљају читав један затворени свијет који је направљен тако да буде сигуран за дјецу, а да им ипак допусти да (донекле) сурфују интернетом. Овакви програми по правилу су шарени и имају много звучних ефеката тако да привлаче пажњу дјеце, а често су и напуњени гомилом садржаја – од приступа online Flash игрицама, преко предефинисаних портала за дјецу, па све до списка проверених web страница са садржајима примјереним датом узрасту.
Најпознатији Web читачи за дјецу су: Buddy Browser, PikLuk, My Kids browser, KidZui, KidRocket, Surf Knight, Zac Broswer.
Најпознатији програми за родитељску контролу су: NetNanny, CyberPatrolParentalControls, SafeEyes, SentryPC, KidsWatch, Time Sheriff, Web Watcher, Time Boss.
На крају само можемо рећи да су интернет мрежа и њено кориштење неминовност савременог друштва. Због тога је важно дјецу адекватно припремити за његово правилно кориштење, те избјегавање злоупотреба и опасности. Кориштење интернета у образовне сврхе је неограничено и зато треба подстицати дјецу да га највише користе у такве сврхе. Надзор и контрола од стране родитеља су неопходни како би се то и постигло. Уколико би се придржавали напријед изнешених правила и савјета то би било и реално оствариво.
Припремила
Весна Гојковић,дипл.педагог