Када Вас дијете наљути постоји могућност да учините или кажете нешто што га може повриједити. Зато би било боље да сте смирени када се обраћате дјетету. Како да се смирите?
Дајемо вам неколико препорука:
- Дишите полако и избројите до десет;
- Сјетите се да сте одрасли и да дјетету представљате примјер понашања;
- Размислите како бисте се ви осјећали да вама нека одрасла особа говори оно што ви говорите свом дјетету;
- Изађите на тренутак у другу собу и размислите што сте љути. Да ли је то стварно због вашег дјетета или вас је наљутило нешто друго;
- Назовите неког ским можете да разговарате. Проблем престаје да буде велики ако га подијелите са неком другом одраслом особом;
- Изађите напоље или на прозору удахните свјеж ваздух;
- Хумор зна да буде дјелотворан лијек. Покушајте да сагледате смијешну страну ситуације, ако је то могуће;
- Када вам је стварно доста свега, планирајте за себе неку „хитну помоћ“ као- топлу купку, шољу чаја или кафе, посејту некоме кога волите и сл.;
- Изађите из собе;
- Бити родитељ један је од најтежих и највриједнијих послова које можете радити. Помислите да сте у сваком послу замјењљиви, сем у овом.
ВАЖНОСТ БЛИСКОСТИ СА ДЈЕТЕТОМ ЗА ЊЕГОВ РАЗВОЈ
Дјеци је од почетка неопходна блиска и чврста веза са родитељима. За разлику од одраслих она се не остварује говором, поклоном или писмима, већ у почетку ВРЛО ИСКЉУЧИВО ТЈЕЛЕСНИМ КОНТАКТИМА, као што су мажења, миловања и загрљаји.У дјечијем узрасту та веза мора свакодневно да се обнавља и учвршћује, јер дјеца живе овде и сада. То што отац зарађује новац, мајка иде у куповину, кува, пере, облачи и купа, за дјецу не представља потврду повезаности. ОНО НАЈБИТНИЈЕ ЈЕ ЊЕЖНОСТ.
Тјелесни контакти са дјецом су далеко важнији од чистог веша, покошене траве и испегланих кошуља.Тјешење и миловање у породици није само посао мајке. МИЛОВАЊЕ СА ОЧЕВИМА ИМА ПОСЕБНУ УЛОГУ У ВАСПИТАЊУ. Њежан отац представља сигурну луку за утјеху и осећај припадности своје дјеце. Приврженост дјетета и оца је значајна и за касније способности везивања одраслог човијека. Када имају њежног оца, и дјечаци и девојчице, уче да његују топле и њежне односе.
Дјеца не црпе своју снагу као личности и свој здрав емотивни живот из чистих пелена, скупих играчака и гардеробе и очевих придика. Те ОСОБИНЕ СЕ РАЗВИЈАЈУ САМО ИЗ НАЈВАЖНИЈИХ ПОРОДИЧНИХ КВАЛИТЕТА – ИЗ ЉУБАВИ, НАКЛОНОСТИ И ФИЗИЧКЕ ЊЕЖНОСТИ.
Некорисна питања
Зашто си то урадио?
Колико пута морам да ти поновим?
Шта је са тобом?
Питања која могу да помогну дјетету да развије вјештине конструктивног рјешавања проблема:
Како се осјећаш због тога?
Да ли можеш да смислиш неке начине на које можемо овај проблем заједно ријешити?
Шта мислиш, како се твој брат (друг) осјећа због тога?
Да ли си задовољан што си то урадио?
Како си могао то другачије да рјешиш?
Шта ћеш сада да урадиш?
Корисна питања, постављена на миран и пристојан начин, могу помоћи дјетету да само дође до одговора. То му такође даје осјећање да је вољено и поштовано, и доприноси блискости међу вама.
Користите хумор, али пристојан, у вашој породици. Хумор повећава позитивну енергију у вашем дому и зближава породицу, нпр. покушајте са пјевањем луцкасте пјесмице да бисте подсјетили дијете да се спреми за спавање: Чујте дјецо кревет зове, зубе треба прати…
У разговору са дјецом не треба причати оно што нам падне на памет. Треба пажљиво бирати ријечи. Покушајте да позитивно формулишете коментаре. Истакните оно што желите да видите а не оно што не желите. Ево неколико примјера:
|
НЕГАТИВНИ ИСКАЗИ |
ПОЗИТИВНИ ИСКАЗИ |
|
Не заборави да понесеш ужину |
Сјети се да понесеш ужину! |
|
Колико пута морам да ти поновим |
Требало би да је довољно да ти кажем само једном. |
|
Немој бити тако непристојан |
Ја знам да ти имаш добре манире, и очекујем од тебе да их користиш. |
|
Добио си пет. Не могу да верујем |
Ау, пет. Мора да си јако поносан. |
|
Зашто ви дјеца морате да будете тако бучни |
Молим вас да се играте мало тише. |
|
Никад не слушаш шта ти говорим |
Очекујем да ме слушаш када ти нешто говорим. |
|
Увијек правиш такав неред |
Молим те да склониш бојице кад завршиш са цртањем. |
|
Како се то понашаш?Јеси ли рођен у штали |
Очекујем од тебе да кажеш:“Не хвала, не желим.“ |
Ми родитељи смо узор својој деци. Они вјерују у нас и вјерују нама. Наше ријечи имају већу важност за њих него ријечи било ког другог. Користимо ту МОЋ онда на позитиван, охрабрујући начин.
У току свог раста и развоја дјеца пролазе кроз многе фазе страха и сумње у себе. Она се увијек пореде са другима, често на своју штету. Као родитељи, можемо неутралисати ову природну склоност тако што ћемо их научити вјештинама које ће им помоћи да размишљају на позитиван начин. Важно је да слушате шта вам дјеца говоре и помогнете им да превазиђу то негативно размишљање. То је наравно много лакше ако и сами вјежбате да позитивно размишљате.
Свијет је данас пун негативних повратних информација и зато је своју децу потребно наоружати позитивним ставом КАКО БИ ОСТАЛА НА ДОБРОМ ПУТУ.
Ево неколико примера негативних исказа дјеце и позитивних реакција родитеља:
|
ДЈЕТЕТОВ НЕГАТИВАН ИСКАЗ |
РОДИТЕЉЕВА ПОЗИТИВНА РЕАКЦИЈА |
|
Не могу то да урадим |
Полако, покушај поново. Вјерујем у тебе. |
|
Друг ме мрзи. |
Изгледа да се осећаш као да те је друг одбацио. То сигурно боли. Знам да би желио да те тај друг воли. Знај да си ти дивно дијете и сјајна особа, шта год да друг каже или уради. Знаш, можда он има неких проблема који немају никакве везе са тобом. |
|
Историја ми никако не иде. |
И раније си добијао петицу. Знам да можеш опет. А погледај ову петицу из математике. |
|
Баш сам шепртља. Никад нећу научити да возим ролере. |
Тешко је учити нешто ново. Сјећаш се како ти је било тешко кад си први пут пробао бицикло. Али, био си упоран и сада то стварно добро радиш. |
Веома је важно да са дјететом РЕДОВНО РАЗГОВАРАТЕ О ПОЗИТИВНОМ РАЗМИШЉАЊУ И САМОПОУЗДАЊУ. Ако и сами имате позитивне ставове, то је један од најефикаснијих начина да томе научите и своје дијете.
ДЈЕЦА УЧЕ ОНО ШТО ПРОЖИВЉАВАЈУ.
САВЈЕТ ИЗ ШКОЛЕ ЗА РОДИТЕЉЕ
Примјена НАГРАДЕ и КАЗНЕ не може се одвојити од укупног односа родитељ-дете. И награда и казна свој смисао, значење и сврху добијају у контексту специфичних односа које сваки родитељ изграђује са својом дјецом. Ако награда и казна учествују у изградњи односа родитељ-дете онда им тај однос даје суштинско значење.
Ако је са родитељима нарушен однос, ако је та веза емоционално хладна, неквалитетна и непотпуна, ДИЈЕТЕ НАГРАДУ ДОЖИВЉАВА КАО КУПОВИНУ ЉУБАВИ, као замјену за љубав; сваку, па и најблажу казну као грубу повреду, РОДИТЕЉА КАО НЕПРАВЕДНОГ СУДИЈУ, а међусобни однос као карику која се све више кида. У ЧВРСТОМ И ТОПЛОМ ЕМОЦИОНАЛНОМ ОДНОСУ И КАЗНА ИМА ПОЗИТИВНЕ ЕФЕКТЕ.
Драги родитељи,
ОДГОВОРНОСТ ЗА ВАШУ ПОРОДИЧНУ СРЕЋУ ЈЕ У ВАШИМ РУКАМА
Весна Гојковић, дипл. педагог