Календар

October 2020
MTWTFSS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

САВЈЕТИ ЗА РОДИТЕЉЕ

ПОМОЗИТЕ ДЈЕТЕТУ ДА ИЗГРАДИ САМОПОУЗДАЊЕ

 

Здраво самопоштовање је најбољи поклон који можете дати својој дјеци. То је осјећај унутрашње среће који не зависи од спољашњих догађаја; способност да себе виде као бића вриједна постојања.  Самопоуздање се не гради преко ноћи .Заснива се на вашем ставу и свакодневним интеракцијама које имате са својим дјететом.

Како можемо утицати да наше ријечи и поступци позитивно утичу на дјететову слику о себи?

ПАЖЉИВО БИРАЈТЕ РИЈЕЧИ

Наша дјеца стичу слику о себи углавном на основу реченица које чују од нас , нарочито у току првих година живота, у нама траже потврду постојања себе као засебне индивидуе. Важно је да слушате себе када разговарате са дјецом, нарочито када нисте задовољни њиховим понашањем. Када критикујете, нека се ваше ријечи односе на дјететово понашање које желите да мијења а не на дјететову личност. Покушајте позитивно да формулишете то што желите рећи, нагласите оно што желите да видите а не оно што не желите.

ПОМОЗИТЕ ДЈЕЦИ ДА РАЗВИЈУ ПОЗИТИВНЕ ТЕХНИКЕ РАЗМИШЉАЊА

Веома је важно да са дјецом редовно разговарате о позитивном размишљању и самопоуздању. Будите им узор.(Нпр. дјететов негативан исказ – Не могу то да урадим., родитељева позитивна реакција – Полако, покушај поново. Вјерујем у тебе.)

РАЗВИЈАЈТЕ ДЈЕТЕТОВЕ НАЈБОЉЕ КВАЛИТЕТЕ

Сва дјеца имају неке таленте, способности и нека подручја у којима су јака. Задатак родитеља је да усмјерава дијете како би постало свјесно својих посебних дарова и уживало у њиховом испољавању.

 Указујте дјеци на њихове способности. Када покушавају нешто ново, када изгледа да им се то свиђа и да уживају у томе охрабрите их да то и даље вјежбају.

ПОХВАЛА И ОХРАБРЕЊЕ

Похвала подиже наше самопоуздање и подстиче нас да радимо још боље. Хвалите дјецу и немојте мислити да сте претјерали у томе. Истичите позитивна понашања ( лијепо си то нацртала, баш си пажљив) и хвалите дијете као особу (лијепа си, паметан си...).

СЛУШАЈТЕ СВОЈЕ СРЦЕ

Дјеци је важно да буду сигурни у вашу безусловну љубав, да када се не осјећеју добро имају сигурно мјесто гдје могу да оду, да знају да их волите без обзира на грешке које праве. Један од начина да им то покажете јесте да их активно слушате: успоставите контакт очима, усредсредите се на то што дијете говори, покажите ријечима и гестикулацијом да слушате. Препознајте дјететове страхове, осјећања и бриге. Помозите дјетету да се усредсреди на рјешења.

ПОКАЖИТЕ ЉУБАВ

Сви родитељи воле своју дјецу али је битно како се та љубав показује. Морате свакодневно дјетету показивати да га волите. Прихватите дијете такво какво јесте. Љубите своју дјецу, додирујте их и грлите јер од тог напредују. Немојте претпостављати да дјеца знају да их волите, реците то. Нећете претјерати јер љубав је главни састојак у изграђивању здравог самопоштовања наше дјеце.

                                                                                    

                                                                                         Валентина Ћук,дипл.психолог

 

Међународни дан менталног здравља

 

Свјетски дан менталног здравља обиљежава се у цијелом свијету 10. октобра. Брига о менталном здрављу је важан дио бриге о себи, о свом укупном здрављу, о квалитету сопственог живота.

Ментално здравље је стање у коме можемо да покажемо и да користимо све своје способности и потенцијале, стање у коме можемо да се изборимо са свим стресним ситуацијама које нам живот свавкодневно носи и стање у ком можемо да учимо, радимо, стварамо и да будемо корисни себи, својим ближњима као и читавом друштву.

Брига о менталном здрављу подразумјева бригу о нашим мислима и осјећањима. Кад се осјећамо лоше, слабо, под стресом или тужно важно је да радимо ствари које нам помажу да се осјећамо боље или да разговарамо са неком особом у коју имамо повјерења. Понекад је потребно потражити помоћ, некад породице и пријатеља а некад је потребно и потражити стручну психолошку помоћ.

 

Ове године у свим школама у Бања Луци  причамо о  психолошком имунитету као важном елементу менталног здравља. Почитајте шта је психолошки имунитет и зашто је важан и како да јачате свој психолошки имунитет.

КАКО ДА РАЗГОВАРАТЕ СА ДЈЕЦОМ О ВИРУСУ КОРОНА

 

               

     Дјеца, нарочито она млађег основношколског узраста,  нису довољно когнитивно зрела да разумију шта је то што нам се тренутно дешава.  Дјеца виде одрасле који гледају вијести, разговарају о темама које они не разумију, забринути су, носе маске, опрезни су. Доста тога дјеца не разумију а страх и анксиозност које виде код одраслих преноси се на њих. Због свега овог дјеца праве закључке који често нису тачни и често су претјерани што их још додатно плаши.

Зато је јако важно да одрасли, нарочито родитељи,причају о вирусу са дјецом на њима разумљив начин. Својим јасним и смиреним објашњењем и понашањем у току дана помоћи ћете и дјеци да се осјећају сигурније.

Зашто је разговор важан?

Прије свега због здравља и безбједности дјетета.Дијете добија информације о вирусу које му помажу да се бори са страхом и да се осјећа сигурније. Такође, дјеца уче како да се понашају (нпр.носе маску, воде рачуна о хигијени)  и избјегавају ризичне ситуације (гужве).

 

На шта треба да обратите пажњу кад разговарате са дјецом?

    Разговарајте са дјецом на на начин који је прилагођен њиховом узрасту. Начин на који разговарате са дјететом предшколског узраста је другачији од разговора који имате са десетогодишњим дјететом. За млађу дјецу можете да користите социјалне приче које су добар начин да дјеца разумију шта се дешава https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2020-04/socijalna_prica.pdf

Будите конкретни, превише информација може збунити дјецу. Дајте им дозволу да питају, да кажу како се осјећају. Имајте стрпљења и саслушајте. Дјеца у вишим разредима су више когнитивно зрела па са њима већ можете причати на сличан начин као и са одраслима. Многе информације они могу пронаћи и на интернету али оне могу бити нетачне, зато је битно да их ви информишете.

   Објасните дјеци шта ће се десити ако се они или други разболе, то ће повећати њихову сигурност.  Ако има било какве симптоме , треба да обавјести одраслу особу која ће контактирати љекара. Љекар ће дати упутство шта треба да радимо. Оно што ће сигурно да се деси јесте да ће и дијете и остали укућани морати остати 14 дана код куће да не би заразили друге. Они који су јако болесни мораће да се лијече у болници.

   Будите искрени са дјецом и водите рачуна о чему разговарате пред њима. Не умањујте озбиљност ситуације тако што ћете рећи да вирус није опасан или да не треба да се боји. Ако је дјетета страх објасните му да је нормално да се понекад осјећа уплашено и забринуто.

   Разговарајте са дјецом о томе шта они могу да ураде да спријече инфекцију и да не заразе друге (прање руку, стављање марамице на уста када кашљу или кишу, држање дистанце...).

    Важно је да им осигурамо дневну структуру, без обзира што не иду у школу или доста мање времена проводе у њој. Добра идеја је да направите породични распоред, ко шта и кад ради, одредите кад им је вријеме за школске активности и учење,укључите их у кућне активности, играјте друштвене игре скупа са дјецом,омогућите им њихове тренинге уколико се одржавају.

  На почетку пандемије онлајн комуникација била је једини могући вид комуникације са вршњацима и она је јако битна, омогућите је. Али, покушајте да кориштење интернета ограничите и сведете на разумну мјеру. За дјецу је природан покрет а не сједење.

 

 

                                                                                                                                                                        

Драги радозналци

 

Пред вама се налази занимљива прича о корона вирусу. Надам се да ће вам се свидјети и да ћете нешто из ње да научите.

Будите маштовити и креативни. Можда и ви можете да смислите нешто слично са информацијама које имате.

Ширимо знање јер је оно важан вид превенције!

                                                                                                        Ваш психолог

 

 

Значај бриге о менталном здрављу

Свјетска здравствена организација је ментално здравље (енгл. Wорлд Хеалтх Организатион, WХО ) дефинисала као стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може се носити с нормалним животним стресом, може радити продуктивно и плодно те је способан придоносити заједници (WHO;2001.).

Настави са читањем

Свјетски дан менталног здравља

Поводом обиљежавања Свјетског дана менталног здравља ученици из Савјета ученика су на првом часу  одржали кратку едукативну активност у одјељењима.
Ово је била прилика да се сви подсјетимо колико је важно да чувамо наше ментално здравље.

Настави са читањем

Бриге родитеља ђака првака!

Како се приближава вријеме уписа и поласка дјетета у школу тако се и дилеме, питања, бриге и страхови родитеља повећавају.
Прије самог поласка потребно је да родитељ дијете доведе у школу на тестирање, тј на процјену психо-социјалне зрелости за укључивање у школски програм.

Настави са читањем